Hercegnovski Dani muzike koji su se još u svojoj nekadašnjoj istoriji ubrajali u eminentne umetničke manifestacije bivše Jugoslavije, obeležavaju u obnovljenom, sada međunarodnom izdanju, svoj šesti rođendan. Opravdavajući u svim bitnim odrednicama, počev od organizacione i programske, do interpretativne, svoju ambiciozno zamišljenu fizionomiju, festival je i ovog jula koncipiran kao mesto gde generacije domaćih muzičara potvrđuju svoje sposobnosti i domete, a u kreativnim susretima sa umetnicima iz inostranstva, razmenjuju lična iskustva i ideje, upoznajući raznovrsne škole, pravce i stilove. I u ovom „sazivu“ takođe težeći raznolikosti i specifičnosti, organizatori hercegnovskih svečanosti muzike okupili su elitna imena koja dolaze iz Španije, Italije, Nemačke, Velike Britanije, Hong Konga, Srbije, Češke Republike i Crne Gore, potvrđujući tako njihov međunarodni karakter, ali i oblik koji se zasniva na kamernoj koncepciji.

S akcentom, dakle, na kamernoj muzici, ponuđeni program, složen u sedam koncerata, obuhvata tri dua (dva vokalno-instrumentalna i jedan instrumentalni), jedan gudački trio, jedan resital i dva klavirska kvinteta, u kojima će osnovu, kao rezidencijalni kvartet, činiti Gudački kvartet Virtuozi di Praga, koji je, kao deo orkestra istog imena i namene, i prošle godine učestvovao u ostvarivanju značajnog segmenta odabranog repertoara.
Do sada ostvarene festivalske večeri, mogu se pohvaliti visokim interpretativnim nivoom i u tehničkom i u umetničkom pogledu, što se odnosi na kreacije svih izvođača koji su realizovali tri prva koncerta. Da su oni održani u „atmosferi inspiracije, kvaliteta i stilske senzibilnosti“, kako je nagovestio gradonačelnik Dejan Mandić, otvarajući manifestaciju, pokazao je već prvi program održan na prepunom Trgu Miće Pavlovića (autentičnom prostoru ispred Crkve svetog Jeronima), na kojem je Gudački trio Bo art priredio veče prijatnog, nenametljivog i u svakom pogledu prefinjenog kamernog muziciranja. I kako je pre nastupa ovog internacionalnog sastava (španski violinista Hoakin Palomares, italijanski violista Dučio Belufi i belgijski violončelista Hervig Korin) istakao umetnički direktor festivala, Boris Kraljević, da će nam ovi, kao i svi odabrani muzičari prirediti puno umetničkih iznenađenja, Trio Bo art je, osim smirenog i ničim ometanog raspoloženja (uprkos izvođenju na otvorenom) doneo i susret s visokim profesionalizmom i zrelošću, predavanje koje bez posebnih spoljašnjih znakova, ponire u odabrana dela Šuberta i Betovena. Opredelivši se za „muziku za otvorene prostore“, kojoj pripadaju i oba gudačka trija Franca Šuberta i prava „noćna muzika“, Serenada u De-duru, opus 8 Ludviga van Betovena, ovi zanimljivi umetnici plemenitog gudačkog zvuka dosledno su se pridržavali notnog teksta i stilskih oznaka, a malim izmeštanjem iz striktno zadatih okvira i finim tonskim uklapanjem (u kojem je ulogu plemenitog amalgama izvanredno igrao topli violski ton Belufijevog izvanrednog instrumenta), pokazali i kako izgleda vrhunski zanat povezan s predelima čiste umetnosti, ali i u najboljem smislu pisana laka, društvena muzika.

Vokalno-instrumentalni koncert održan naredne večeri u izuzetno prikladnom ambijentu hercegnovske Crkve svetog Jeronima, pružio je publici jedno drugo raspoloženje i puno duhovnog smirenja u hramovskom okruženju, ali još više uzburkanih emocija u susretu sa gotovo savršenim duom koji čine sopran Nensi Juen (Hong Kong/Velika Britanija) i pijanista Boris Kraljević (Crna Gora/Singapur). Umetnica kineskog porekla stigla je s aurom sopranistkinje međunarodnog ugleda koja podjednako neguje i operski i koncertni repertoar, a naš, u svetu uspešni pijanista i pedagog, bezrezervno poštovan u svom rodnom Herceg-Novom, dočekan s novim zanimanjem za domete njegovog senzibilnog pijanizma. Već od prvih taktova Mocartove, dramatičnim akcentima obojene pesme „Nesrećna ljubav“, bili smo u pravom smislu opčinjeni čudesnom zvučnom i emotivnom usklađenošću dvoje umetnika koji dišu na „istoj talasnoj dužini“, reafirmišući svakim ujedinjenim damarom ono što se zove visoka osećajnost, neposrednost i sofisticiranost izraza. Zaobljen, zvonak, intonativno besprekorno čist, veoma prijatan i lepo obojen, a pored toga i u svim tonovima vrlo izjednačen lirsko-koloraturni glas Nensi Juen, ne pokazuje ni najmanje nesigurnosti pri promeni registara. Ona ga vodi s instrumentalnom lakoćom, upravo milujući melodijsku liniju, u svakom trenutku usaglašeno sa višedimenzionalno osmišljenom klavirskom deonicom, sa kojom, do kraja programa, ostvaruje uzbudljiv i vrlo ekspresivan dijalog.Usledile su još dve pesme Volfganga Amadeusa Mocarta i dva prekrasna bisera iz vokalne riznice Franca Šuberta, te tri ostvarenja Riharda Štrausa, od kojih je pesma „Sutra“ stvorila trenutak upravo bajkovitog snoviđenja. Izbor „lida“ za ovo jedinstveno veče vokalne lirike, obuhvatio je i delikatni svet „Tužne pesme“ Anrija Diparka i razdragane, duhovito pitoreskne „Galantne svečanosti“ Fransisa Pulanka. Najzad, uvek uz žive i adekvatne komentare klavirske partije, koja se i ovde odlikovala umećem prefinjenog slikanja odgovarajuće atmosfere i trenutnog definisanja traženog karaktera i raspoloženja, Nensi Juen je dočarala i bogatstvo svoje nacionalne baštine, upoznavši nas sa tri kineske pesme visokih koloraturnih zahteva i rečito ostvarene pijanističke deonice.

Posle ovog maestralnog saglasja dvoje muzičara koji se sreću i kao kolege profesori „Nanjang akademije lepih umetnosti“ u Singapuru, treće veče festivala darovalo je još jedan izuzetan doživljaj koji je, ponovo na prepunom Trgu Miće Pavlovića, priredio najmlađi i jedan od najatraktivnijih učesnika ovogodišnjih Dana muzike, 24. godišnji  virtuoz na harmonici, Rus Semjon Šmeljkov. Ponudivši repertoar značajne specifične težine i raznovrsnosti, koji predstavlja s očekivanim atributima vrcavo svežeg temperamenta, ali i visoke muzikalnosti, od početka resitala otmeno, izvanrednim držanjem i stavom, s poštovanjem raskošno „orkestriranih“ partitura (a bez preterane doze moguće estradnosti), mladi umetnik odmah daje na znanje da sjajno poznaje sve kompleksne izražajne mogućnoisti svog instrumenta. Stavljanjem na početak dva savremena i veoma zahtevna, za harmoniku originalno p'isana dela (autora Romana Ledenjova i Olge Čistohine), Šmeljkov potvrđuje da je danas na ovom mediju sve izvodljivo i moguće, a sudeći po oduševljenom prijemu, već u startu osvoja i najveće skeptike. Svirajući tehnički fascinantno i suvereno, on uspostavlja, posebno od trećeg stava za njega komponovane, „Vizantijske sonate“ 26. godišnje Olge Čistohine, onu potpunu komunikaciju s publikom i razmenu kreativne energije, koja kao da od početka i nije bila primarni umetnikov cilj. Posle se sve odvijalo pod pljuskom aplauza i po modelu zadivljujućeg virtuoziteta zaista savršenih prstiju i majstorskog vladanja mehom, koji su slušaoce vodili kroz znalačke obrade kompozicija različitih autora, uglavnom u transkripciji samog Semjona Šmeljkova (Skarlati, Zolotarjov, Ljadov, Moškovski i List). Narasla tenzija i oduševljenje auditorijuma, kulminirali su u briljantnim dodacima programu (Černikov i Zebicki) izvedenim upravo žestokim, ali i strogo kontrolisanim temperamentom, što je takođe primljeno s posebnim respektom.

vakvo muziciranje i izuzetna posećenost festivala, obećavaju da će i ostali koncerti na skupu uglednih umetnika u drugom delu manifestacije, omogućiti svim zainteresovanim Novljanima i pristižućim gostima, da sa njima podele retke momente letnjeg opuštanja, predaha između dve sezone, novih kompakt diskova i angažmana, ali i trenutke vrhunskog umetničkog predavanja.

U skladu sa sloganom da su festivali naš „pogled“ u svet, ali i „izlog“, kako je u oceni upravo završenih Dana muzike u Herceg Novom istakao umetnički direktor manifestacije, pijanista Boris Kraljević, onda je taj „prozor“ i ovog jula bio širom otvoren prema međunarodnoj sceni, ali je s ponosom „gledao“ i na umetnička zbivanja našeg šireg okruženja. Skup uglednih muzičara iz osam zemalja sveta, čije je izvođaštvo zablistalo, pod okriljem bokokotorskog neba, punim intenzitetom, a njihovih sedam koncertnih programa spojili baštinu i savremeno, iskustvo s mladalačkom energijom i entuzijazmom, međunarodne interpretativne snage s domaćim izvođačima, završen je 20. jula u pravoj svečarskoj atmosferi, u dvorani „Park“. Oko 400 posetilaca ovacijama je pozdravilo koncert Gudačkog kvarteta „Virtuozi di Praga“, s kojim je (posle izvođenja Gudačkog kvarteta u Ef-duru, opus 96, poznatog kao „Američki“, Antonjina Dvoržaka), u drugom delu večeri, u zajedničkoj interpretaciji Klavirskog kvinteta u ef-molu, op. 34 Johanesa Bramsa, nastupio i pijanista Boris Kraljević. Ostvarivši gotovo orkestarsku zvučnost ove maestralno građene kompozicije, koja je zbog dominantne uloge klavira bliska klavirskom koncertu, umetnici su prosto opčinili slušaoce u punoj dvorani. Impresivno predavanje u kojem je, iskazujući ogromnu skalu svojih izvođačkih mogućnosti, „lavovski“ deo izneo naš izuzetni umetnik, plenilo je tenziranom strastvenošću i punom „žestinom“ u prvom, ali i pravom kontemplativnošću i delikatnim suprotstavljanjima  protagonista u laganom stavu, da bi zahvaljujući „gejzirskoj“ energiji i napetosti u Skercu, učinilo da ovo blistavo veče doživimo upravo kao autentični simfonijski koncert.

S nazivom istoimenog orkestra koji je prošle godine na Danima muzike igrao ulogu rezidencijalnog ansambla, Gudački kvartet „Virtuozi di Praga“ je na ovogodišnji festival pozvan u istoj funkciji, prikazavši se prethodno i na koncertu 16. jula kao jedinstven i usaglašen „porodični“ skup, potekao iz iste gudačke tradicije. Uspešno ostvaren optimalni odnos deonica i specifićan „češki zvuk“ i „češki stil“, kojim se naročito odlikuju izvodeći dela svojih nacionalnih autora (Suka, Martinua), pokazali su posebno u Meditaciji op. 35a, na temu starog češkog korala „Sveti Vjenceslav“ Jozefa Suka, razvijanoj u ekspresivnom raznoglasju svake od četiri instrumentalne linije, koje se opet, sve zajedno prepliću u gustom polifonom saglasju. Iste večeri obeležena je i 200. godišnjica smrti Jozefa Hajdna, velikana čija umetnost predstavlja sinonim za „klasični stil“. Shodno okolnostima i kontekstu izvođenja, raspoloživom sastavu i posebnosti mesta koje je u kompozitorovom vremenu i opusu imala kamerna muzika, Gudački kvartet „Virtuozi di Praga“ se opredelio za Klavirski koncert br. 3 u Ef-duru (u kamernoj verziji) u kojem je solističku partiju tumačila italijanska pijanistknja Laura Nokijero. Proširena tonska sonornost „očuvala“ je do kraja dela dobro pronađen akustički balans gudača i klavirske deonice, a najlepši trenuci izvođenja ostvareni su u Largu (II stav),  gde je, prvom violinom inicirana i dinamički izuzetno iznijansirana pijanistička kantilena, tonski fino slivena s gudačkim melodijama, izrazila i sve bitne ekspresivne momente ovog retko izvođenog i gotovo nepoznatog  Hajdnovog dela.
Ukazujući, već od ranije, poverenje muzičarima najmlađe generacije, Dani muzike su i u proteklom „izdanju“  pružili priliku i za prvu saradnju flautistkinje Anđele Bratić iz Niša i pijaniste Vladimira Domazetoviću iz Bara. U skladu s pomenutom kamernom koncepcijom manifestacije, umetnici su se predstavili najpre Sonatom u ge-molu Johana Sebastjana Baha, koja ih je obavezala na brižljivu međusobnu komunikaciju i poštovanje karakterističnih odrednica barokne partiture ( s obzirom na to da su ovde oba instrumenta  ravnopravno tretirana), i upravo je ova kompozicija bila i najostvarenija kreacija večeri. Zajedno su na kraju izveli i Fantaziju „Karmen“ Fransoa Bornea, a samostalno i po jedno solističko delo (Domazetović  Mocartovu Sonatu u De-duru, K. 576, Bratićeva Tri preludijuam za flautu solo, Roberta Mučinskog), kompletnim nastupom pruživši i sebi i publici mogućnost sagledavanja budućnosti svojih umetničkih karijera.

Još jedan vokalno- instrumentalni koncert, pretposlednje večeri festivala, ovog puta posvećen isključivo pevanoj nemačkoj lirici majstora solo pesme  Robera Šumana (ciklus „Pesnikova ljubav“) i Gustava Malera („Pesme saputnika“) bio je svojim ozbiljnije zamišljenim repertoarom, možda nešto“težim“ nego što je uobičajeno za letnje „prilike“, takođe intrigantan pokazatelj kojim bi se  pravcem mogli dalje kretati hercegnovski Dani muzike, budući da je i izbor većine dela u pet prethodno izvedenih programa, takođe pripadao upravo ovoj serioznijoj sferi. Resital dua Nikola David, tenor i Gabrijela Orlando, klavir, koji su umetnici izveli punim srcem i znanjem zrelih interpretatora, verujemo da za oboje predstavlja jedinstveno iskustvo, možda i početak neke  nove zajedničke aktivnosti. Publici je pružio mnoštvo snažnih i dirljivih emocija, svedočeći i o tome da je za svako ljudsko predavanje potrebna ljubav, a ona upućuje i na duboki doživljaj.

Upravo završeni 26. Dani muzike su i u svom šestom izdanju od obnavljanja, pokazali da s uspehom postaju ozbiljna i uvažena kulturna konstanta Herceg Hovog i šireg regiona, ali i festival sopstvenog identiteta i međunarodnog izgleda i standarda. Težeći raznolikosti i specifičnosti još od svog ustanovljenja (kako 1972, tako ponovo 2004), pokazali su i da je oslanjanje na pouzdani programski koncept, uglavnom kamernih sastava i sadržaja, u kojima se smenjuju ili zajedno nastupaju muzičari različitih generacija, neprikosnoveni majstori, ili tek zvezde u usponu, vredan pažnje. Izuzetna posećenost i sve što se događalo oko ovogodišnjih hercegnovskih julskih svečanosti muzike, uvereni smo da će organizatorima pružiti nove impulse i ideje za naredni festival. A nama , koji smo ga pratili, kao i prethodne, čini se da je on, u svim bitnim elementima, počev od organizacionog i repertoarskog, do interpetativnog, ispunio skoro sve što je organizaciono-umetnički tim manifestacije zamislio, ostvarivši i zadatak osvajanja što šireg kruga konzumenata, i konačno, svoj ponuđeni izbor.